Зорица Нетај: Почеци фотографије 1839-1900
* * *
Прве вести у Србији о проналаску дагеротипије саопштио је 5. априла
1839. године лист Магазин за художество, књижество и моду, (број 28), што значи скоро пет месеци пре званичног објављивања изума фотографије.
Вест о првој фотографији код Срба донесена је 12. маја 1840. у листу
Сербске народне новине (број 37) које су излазиле у Пешти. Оне су објавиле податак да је Димитрије Новаковић обавио снимање Београда: “На посребрениј лист бакра. Снимак тај поднео је он Њ. светлости господару Михаилу Сербие Књазу на дар”.
Новаковић је знање о фотографији стекао у Паризу 1839. године кад је Дагер вршио демонстрације дагеротипије.
Почеци фотографије у Срба везују се за Анастаса Јовановића, талботиписту, фотографа, литографа, сликара, дизајнера. Анастас Јовановић је рођен 1817. године. Од 1832. године са породицом стално је настањен у Београду. У знак захвалности за успешно и брзо резање слова за први буквар,штампан у крагујевачкој Државној штампарији кнез Милош Обреновић награђује Анастаса Јовановића стипендијом за бечку Академију св. Ане, одсек сликарства, где Јовановић одлази 1838. године, а већ 1840. учи фотографију. Беч је тада, после Париза, био други центар где се неговала фотографија.
Године 1841. Јовановић је дагеротиписао Кнеза Михаила и све значајне личности српске и црногорске историје тога времена.
Србију и Београд је у периоду од 1860. до 1900. године опслуживало 40 фотографа. Од 1844. године у Београд пристижу први путујући дагеротиписти. Први фотографски атеље на територији данашње Југославије отворио је Иштван Олдал (Istvan Oldal) 1854. године у Зрењанину, а први фотоатеље у Београду код Саборне цркве, отворио је 1860. године Форијан Гантенбајн (Florian Gantenbein) из Швајцарске. Преко пута се налазио атеље Анастаса Стојановића књажевског дворског фотографа, а недалеко атељеи Ане Фелдман из Беча, Лазара Лецтера, Панте Христића, Милана Јовановићаи других. У српској провинцији раде фотографи: Јован Влаховић у Пожаревцу, Тодор Илић у Крагујевцу, Петар Аранђеловић у Нишу и др.
Почетком XX века највећи број фотографских радњи био је у Београду и то у Кнез Михаиловој улици. Атељеи су се у почетку налазили у дворишним баракама, касније на мансардама, а први прави фотографски атеље саградио је дворски фотограф Милан Јовановић. Прва жена уметнички фотограф у Србији била је Мара Богдановић, супруга вајара Томе Росандића и имала је атеље у Господар Јевремовој улици, где се данас налази Позоришни музеј.
Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година XIX века разгледнице постају фотографски хит. Веома су значајне фотографије градова и предела које се појављују као прве илустроване дописнице, јер многи градови немају старији запис од разгледница које су се појавиле 1893. године.
Уредништво листа Змај, који је уређивао песник Јован Јовановић Змај, издало је прву разгледницу у Бечу 1870. године. На тој разгледници су ведуте Цариграда на левој и Москве на десној страни. Била је то прва разгледница која је издата у свету.


http://209.85.129.132/search?q=cache...&client=safari